VII Mater Terra festival (Jedan pogled i razmišljanje o ekologiji duše)

Ove godine Festival "Mater Terra" je održan u okolnostima koje je nametnula pandemija Korona virusa i epidemiološke mere zaštite. Nije bilo moguće održati Festival i ostvariti da uživo bude mesto razmene i predstavljanja grupa. Sve je išlo online, preko linkova i zoom-ova. Učestvovali su oni koji su imali snimljene predstave.

Ne treba zaboraviti da ovaj Festival nema selekciju već deluje kao mesto razmene i predstavljanja rada grupa, razgovora sa učesnicima i mišljenja članova stručnog tima u vidu pisanog teksta. Grupe se prijavljuju na osnovu sopstvene procene i verovanja da (kako je navedeno u programu festivala) "...dramski procesi i samo pozorište mogu pozitivno da utiču na lični razvoj, kao i razvoj društva i sveta u kome živimo."

U programu ovogodišnjeg festivala su tako na osnovu sopstvene procene i srećne okolnosti da imaju snimljene predstave učestvovale tri predstave: "Žirafa" Omladinskog pozorišta "Patos" iz Smedereva, “Kulturociklin 2m” grupe Kulturociklin iz Kruševca i „Šest portreta Pavla Beljanskog”, Teatar mladih Mišolovka iz Novog Sada. Inače broj učesnika je mnogo veći iz godine u godine sve više raste.

Zna se da kad nema grupa nema ni festivala. Zato možemo da sa posebnim zadovoljstvom zaključimo i istaknemo zasluge sve tri grupe koje su učinile da se ostvari prisustvo kao prvi i osnovni uslov da se Festival ne odloži kao što je to bio slučaj sa mnogim drugim festivalima i manifestacijama. Prisustvo je ostvareno. Virtuelni svet je oživeo, dobio dušu. I Festival je mogao je da se održi.

Drugi uspeh je što su, pored okolnosti koje su zadesile živo izvođenje i bliski susret izvođača i publike, grupe imale mogućnost da budu viđene i praćene mnogo šire jer su se online otvorile za sve zainteresovane ne samo iz Beograda već i iz drugih gradova u Srbiji, a bilo je pratilaca i gledalaca i iz drugih zemalja sveta. Tako se u punom smislu ostvarila poruka i slogan Festivala "U tvojoj sobi". Bravo Festivalu za javno objavljene linkove i učesnicima za njihovo prosleđivanje svojim drugovima, porodicama i prijateljima.

I treći uspešno ostvaren kvalitet, izuzetno bitan kada je u pitanju festival koji u svom fokusu ima ekologiju i ekologiju duše, jeste onaj koji je ove tri grupe svrstao u red koji često ni "velikim grupama" nije dostižan niti ostvariv, a to je da grupe koje učestvuju u punom smislu ispunjavaju željene ciljeve i koncept festivala. Čestitke!

Sve tri grupe su svojim predstavama progovorile o vrednostima međuljudskih odnosa i ljudskosti, o neophodnosti kritičnosti i očuvanju integriteta, o životu i postupcima koji ostavljaju tragove i uče nas odgovornosti kako u odnosu na sebe, ovde i sada tako i za druge ljude, svet u kome živimo, njegovu budućnost i budućnost generacija koje nas sve nasleđuju. Sve tri grupe ukazale su nam kako se može, kako je moguće i kako "...ostati zdrav u nepredviđenim okolnostima u kojima živimo."

Pokazali su da su aktivni, svesni razvojnih procesa kroz koje prolaze, osetljivi na okolnosti u kojima žive i odrastaju i u kojima učestvuju i deluju u procesu koji im daje mogućnost da se radi i stvara nešto zajedno, koautorski, stvaralački, uključujući i svoje najbliže i svoju publiku. Oni su pozorišta koja neguje "mi" i otvaraju nove dimenzije u zajednici koju čine odnosi, komunikacija i interakcija "ja, drugi, svet". Zajednici koja se oblikuje i koja deluje na međusobnoj podršci, traganju, preispitivanju i stvaranju, objedinjene u negovanju potrebe, prava, odgovornosti i svesti o i za svoje delovanje u svetu koji ih okružuje i vremenu u kome žive. Oni su pozorišta koja liče na najlepše priče iz života zajednice u dalekoj prošlosti, ali nam daju i čine vidljivijom sliku budućih vekova čiji oslonac i traganje na tom putu otkrivaju ne samo velika događanja i promene, nego i male zajednice i promene među kojima svoje mesto imaju i ove tri pozorišne grupe.

Zato, ne samo zbog okolnosti što predstave nismo gledali uživo i što to ipak nije pozorište u onom smislu koje ga čini živim događanjem u bliskom susretu i doživljaju, već s pogledom, osećanjem i željom da, grupama koje su učestvovale, odam priznanje za njihov doprinos koji su dali svojim učestvovanjem, uneli dušu, stvaralačku radost i entuzijazam, svoje znanje i veštine, svoj stav i poruku, svoju viziju, ovaj tekst neće biti tekst o uspehu svake predstave ponaosob (bolje reći dokumenta o predstavama) sa stručnim savetima. Ovaj tekst je zajednički za sve tri grupe i govori o zajedništvu koje može da stvori pozorište. Duboko verujem u trag koji će ostati sačuvan o ovom susretu i ostvarenom zajedništvu.

Trag koji neće uništiti niti izbrisati ovo turbulentno vreme u stalnom sudaru suprotnih osećanja i pokušaja traganja za smernicama delovanja. Trag koji će biti zabeležen malom živom i svetlom tačkom na velikoj mapi sveta pozorišta koju čine zajednice dece i umetnika pozorišta u međusobnoj podršci i zajedničkoj viziji za lepši, pravedniji i bolji svet.

Decembar 2020. u Beogradu


30/12/2020